Pravoslavni post i nauka: šta je zaista dokazano

Otkako je isprekidano gladovanje postalo popularno, često se može čuti da je pravoslavni post ista stvar, samo starija. Pravoslavni post i savremeni režimi ishrane imaju dodirnih tačaka, ali o postu nauka zna manje nego što se misli, a skoro sve što zna potiče iz Grčke. Ovde opisujemo šta je izmereno, koliko su te studije pouzdane i šta i dalje nije dokazano. Duhovni smisao posta je van teme ovog teksta.

Po čemu se pravoslavni post razlikuje od vremenski ograničene ishrane?

Pravoslavni post određuje šta se jede. Ne jedu se meso, mleko, mlečni proizvodi i jaja, a riba i ulje dozvoljeni su samo pojedinih dana. Kod grčkih pravoslavaca to ukupno iznosi 180 do 200 posnih dana godišnje, sa tri glavna posta: Božićnim od 40 dana, Vaskršnjim od 48 dana i Velikogospojinskim od 15 dana [1]. Naučnici ga zbog toga opisuju kao povremenu vegetarijansku ishranu, sličnu mediteranskoj [2].

Vremenski ograničena ishrana određuje kada se jede. Svi obroci staju u period od, recimo, osam sati, a vrsta hrane nije propisana.

Zato rezultati jednog režima ne mogu prosto da se prenesu na drugi.

Šta studije pokazuju o holesterolu?

Ovo je najbolje ispitan efekat. U studiji sa Krita, 60 ljudi koji redovno poste i 60 koji ne poste praćeno je tokom godine dana i tri posta. Na kraju posta, oni koji su postili imali su za 12,5% niži ukupni holesterol i za 15,9% niži LDL holesterol od onih koji nisu postili [3]. Pad HDL holesterola nije bio statistički značajan.

Sistematski pregled deset studija našao je pad ukupnog i LDL holesterola kao doslednu pojavu, u nekim studijama do 17,8% za ukupni i do 31,4% za LDL holesterol. Uticaj na HDL holesterol ostao je nejasan [2].

Zašto se holesterol spušta, može se naslutiti iz ishrane. Tokom posta ljudi jedu manje zasićenih masti, a više vlakana, voća, povrća i mahunarki [4]. Kod deset monaha na Kritu, praćenih tokom jedne posne i jedne neposne nedelje, masnoće u krvi bile su povoljnije u posnoj nedelji. Sistolni krvni pritisak im je u toj nedelji bio viši [5].

Šta znamo o telesnoj masi i šećeru u krvi?

Mnogo manje. Sistematski pregled iz 2017. zaključio je da se o telesnoj masi i šećeru u krvi ne može izvesti zaključak, jer je podataka malo i nisu saglasni [2]. Noviji pregled iz 2023, sa 17 studija, ocenio je efekte na šećer i masnoće kao povoljne, ali i on traži nova istraživanja [6].

U kritskoj studiji, indeks telesne mase onih koji su postili bio je na kraju posta za 1,5% niži nego u kontrolnoj grupi [3]. To je mala razlika, oko kilogram kod osobe od 70 kg.

Studije na monasima sa Svete Gore pokazuju odlične vrednosti šećera i masnoća u krvi [7]. Kada su monasi upoređeni sa muškarcima iz opšte populacije koji takođe poste, imali su niži indeks telesne mase i bolju osetljivost na insulin, ali su jeli i znatno manje kalorija [8]. Monasi se od ostalih razlikuju i po mnogo čemu drugom osim hrane, pa se njihovi rezultati ne mogu pripisati samo postu.

Šta se dešava kada se post uporedi sa vremenski ograničenom ishranom?

Postoji mali broj direktnih poređenja, sve iz iste grčke istraživačke grupe. U jednoj studiji, 37 odraslih sa viškom kilograma sedam nedelja je postilo uz smanjen unos kalorija, a 23 je jelo između 8 i 16 časova, takođe uz manje kalorija. Indeks telesne mase pao je u obe grupe. Samo u grupi koja je postila pali su ukupni i LDL holesterol. Ni u jednoj grupi nije bilo značajnih promena šećera u krvi [9].

U drugoj studiji iste grupe, 29 ljudi je postilo, a 16 je jelo u prozoru od osam sati. Posle sedam nedelja obe grupe su izgubile oko 2 kg. Holesterol je pao u grupi koja je postila, ali se šest nedelja posle kraja posta ponovo podigao [10].

Ovo su male studije i u oba slučaja su obe grupe smanjile kalorije, pa je teško razdvojiti šta je efekat posta, a šta efekat manjeg unosa hrane.

Koliko je pouzdana nauka o vremenski ograničenoj ishrani?

Ni ona nije tako čvrsta kao što se često predstavlja. Pregled sedam sistematskih pregleda zaključio je da ovakav režim može da smanji telesnu masu i šećer natašte, ali je kvalitet većine metaanaliza ocenjen kao kritično nizak [11]. U velikoj kineskoj studiji, prozor od 8 do 16 časova uz smanjen unos kalorija posle godinu dana nije doneo značajno veći gubitak kilograma od samog smanjenja kalorija [12].

Više o tome koje studije govore u prilog ranom prozoru, a koje ne, pišemo u tekstu Kada jesti tokom posta.

Šta o postu nije dokazano?

• Nema dugoročnih studija koje prate da li ljudi koji poste ređe obolevaju ili duže žive. Pregledi traže takve studije pre bilo kakvog zaključka [2].
• Nema dokaza da je efekat na holesterol trajan. U studiji koja je ljude pratila i šest nedelja posle posta, pad je za to vreme nestao [10].
• Nema studija na vernicima u Srbiji. U bazi PubMed nismo pronašli nijednu, pa se oslanjamo na grčke podatke, gde su posna pravila i kuhinja slični, ali ne i isti.
• Ljudi u ovim studijama sami su birali da poste. Oni koji poste mogu da se razlikuju od ostalih i po navikama koje nemaju veze sa hranom.

Na šta post može negativno da utiče?

Na kalcijum, pre svega. U kritskoj studiji unos kalcijuma pao je na kraju posta [4], a slično je viđeno i kod monaha [5]. Sistematski pregled kao moguće slabe tačke navodi i vitamin D i vitamin B12 [2]. Kod monaha sa Svete Gore zabeležen je izražen manjak vitamina D i povišen paratiroidni hormon, uz normalan kalcijum u krvi [7].

Za 40 dana Božićnog posta kalcijum je lako nadoknaditi hranom. Koje posne namirnice ga imaju najviše, navodimo u tekstu Proteini tokom posta.

Zašto neke studije o postu ne navodimo?

Dva rada o pravoslavnom postu iz 2022. godine, jedan o obrascima ishrane grčkih vernika i jedan o postu i preporukama za prevenciju raka, časopisi su 2024. povukli [13, 14]. Povučene radove ne koristimo kao dokaz, i proveravamo to za svaki izvor pre nego što ga navedemo.

Šta to znači za tebe ovog posta?

Post je dobar okvir za ishranu sa mnogo povrća, mahunarki i vlakana, i to je deo koji je u studijama najbolje potvrđen. Kako ga sastaviš, odlučuje mnogo: posni dan od belog hleba, testenine i posnih kolača nema mnogo zajedničkog sa ishranom koju su ove studije merile. Kako da post uskladiš sa biološkim satom pišemo u vodiču Post po biološkom satu, a zašto posni ručak ume da uspava u tekstu Pad energije posle ručka tokom posta. Raspored posnih dana za ovu godinu je u posnom kalendaru.

Kada da se obratiš lekaru

Razgovaraj sa lekarom pre posta ako:

• piješ lekove za holesterol, pritisak ili dijabetes, jer post može da promeni vrednosti koje lekar prati;
• si trudna ili dojiš;
• imaš osteoporozu ili si ranije imala nizak vitamin D ili B12;
• imaš ili si imala poremećaj ishrane.