Davaoci vremena (zeitgeberi)

Unutrašnji sat ne traje tačno 24 sata, pa ga telo svakog dana malo podešava prema spolja. Signale koji to rade nemački hronobiolozi su nazvali Zeitgeber, “davalac vremena”, i izraz je ostao u nauci.

Najjači davalac vremena je svetlo. Jutarnje svetlo pomera sat ka ranijem, a jako svetlo kasno uveče ka kasnijem. Rajtova grupa je to lepo pokazala: posle nedelju dana kampovanja, samo uz prirodno svetlo i bez električnog osvetljenja, unutrašnji sat učesnika pomerio se ranije i uskladio sa izlaskom i zalaskom sunca.

Obroci deluju drugačije. U studiji Verensove i saradnika mladi muškarci su sva tri obroka pomerili pet sati kasnije. Ritam melatonina i kortizola, koji prati glavni sat u mozgu, nije se promenio. Ritam šećera u krvi se pomerio za skoro šest sati, a sat u masnom tkivu za oko sat. Hrana, dakle, podešava pre svega satove u organima.

Primer iz života: ako ti je teško da zaspiš pre ponoći, možeš da koristiš dva signala koji guraju sat ka ranijem. Jedan je šetnja na dnevnom svetlu ujutru, a drugi prigušeno svetlo i ranija večera uveče.

Za svetlo su dokazi jaki i dobro ponovljeni. Za obroke i kretanje studija na ljudima ima manje i kraće su, pa se njihova snaga slabije zna.