Cirkadijalni ritam

Naziv dolazi od latinskog circa diem, “oko dana”. Skoro svaka ćelija u tvom telu ima sopstveni molekularni sat. Grupa gena, među kojima su CLOCK, BMAL1, PER i CRY, naizmenično uključuje i isključuje jedni druge u petlji koja traje približno 24 sata. Od tog ritma zavisi kada ti raste pospanost, kada je kortizol najviši, kada je telesna temperatura najniža i kako telo podnosi isti obrok u različito doba dana.

Glavni sat je u mozgu, u suprahijazmatičnom jedru, i njega pre svega podešava svetlo koje ti pada na oči. Satovi u jetri, mišićima i masnom tkivu prate glavni sat, ali na njih utiču i obroci. Kada svetlo, san i jelo dolaze u pravilnim razmacima, ovi satovi rade usklađeno. Kada ih stalno pomeraš, razilaze se, i to istraživači zovu cirkadijalna neusklađenost.

Primer iz života: ako vikendom ležeš u dva i spavaš do podne, ponedeljkom budilnik u sedam zvoni usred tvoje unutrašnje noći. Taj jutarnji umor liči na džet-leg, samo bez putovanja.

Molekularni mehanizam sata je dobro opisan, a za njegovo otkriće dodeljena je Nobelova nagrada za medicinu 2017. godine. Manje je jasno koliko tačno neusklađenost doprinosi bolestima kod ljudi. Najviše podataka o tome dolazi iz laboratorijskih eksperimenata i iz studija o ljudima koji rade u smenama, pa se ti zaključci i dalje proveravaju.