Insulinska osetljivost

Posle obroka šećer iz hrane ulazi u krv, a gušterača luči insulin. Insulin je ključ koji ćelijama mišića, jetre i masnog tkiva otvara vrata za taj šećer. Kada ćelije dobro reaguju, dovoljno je malo insulina. Kada reaguju slabije, gušterača mora da luči sve više, a to stanje se zove insulinska rezistencija. Ono može godinama da prethodi dijabetesu tipa 2.

U istraživanjima se najpreciznije meri u laboratoriji, tehnikom koja se zove klamp. U praksi se češće procenjuje iz šećera i insulina natašte, na primer kao HOMA-IR, što je grublja procena.

Osetljivost se menja i tokom dana. U studiji Saada i saradnika zdravi ljudi su jeli isti obrok u 7, 13 i 19 časova. Posle doručka šećer je porastao najmanje, a osetljivost na insulin je bila nešto veća nego za ručkom i večerom.

Primer iz života: isti tanjir pasulja sa hlebom telo obično lakše podnese u podne nego u devet uveče.

Na tome se zasniva ideja ranijih obroka. U maloj kontrolisanoj studiji osam muškaraca sa predijabetesom jelo je pet nedelja u prozoru od šest sati, sa poslednjim obrokom pre 15 časova, i bez gubitka kilograma imalo bolju osetljivost na insulin. To je obećavajući rezultat, ali na malom broju ljudi, i to samo muškaraca. Koliko on važi za žene, za ljude bez predijabetesa i na duže staze, još se ne zna.