Metabolička fleksibilnost

Tvoje telo stalno bira između dva glavna goriva. Posle noći bez hrane uglavnom troši masti. Posle obroka sa hlebom, krompirom ili voćem prelazi na šećer iz tog obroka. Lakoća tog prelaska je ono što istraživači zovu metabolička fleksibilnost. Dejvid Keli i Lorens Mandarino su 2000. godine opisali da mišići ljudi sa insulinskom rezistencijom slabije menjaju gorivo, i od tada se o tome govori kao o metaboličkoj nefleksibilnosti.

Primer iz života: zamisli posni dan. Ujutru, pre doručka, telo pretežno sagoreva masti. Posle ručka od pasulja i hleba sagoreva sve više ugljenih hidrata, a kasno popodne se postepeno vraća mastima. Kod fleksibilnog metabolizma ove promene su jasne i brze.

Pojam je koristan, ali ima slabih tačaka. Fleksibilnost se najčešće procenjuje preko promene respiratornog količnika, odnosa izdahnutog ugljen-dioksida i udahnutog kiseonika, i to tokom laboratorijskih testova koji se razlikuju od studije do studije. Jedinstvenog merila nema. Galgani i saradnici su pokazali i da je “nefleksibilnost” kod ljudi sa insulinskom rezistencijom uglavnom posledica toga što ćelije primaju manje šećera. Kada se to uzme u obzir, gojazni ljudi u tim merenjima nisu bili manje fleksibilni od ostalih. Zato se ovaj pojam u velikoj meri preklapa sa osetljivošću na insulin.

Ako ti neka aplikacija ili uređaj prikazuje “skor metaboličke fleksibilnosti”, imaj u vidu da ni naučnici nemaju jedinstven način da je izmere. Ono što popravlja insulinsku osetljivost obično se vidi i u ovim merenjima, a dosta podataka o tome dolazi iz istraživanja vežbanja.